[/img]
Nazdravlje svim šankerima i šankericama....
Napokon da uspijem nagovoriti nekoga da se krene na utakmicu, a da nije europska (jedan ali vrijedan suputnik, vrlo blizu 60og rođendana :grin: )
S obzirom da stariji kolega predlaže raniji odlazak iz ZG za VG, imamo li kakve preporuke za mjesto koje će nahraniti gladne (i žedne) Dubrovčane?

Gablerica za klopu, nikad se još nisam razočarao, a za utažit žeđ CB Scotch je uvijek opcija. Jedno je blizu drugoga, a i do stadiona se onda prošetate.

Za ove koji su nedavno bili: kolika je sad tarifa koja se stavlja u kuvertu na svadbama? Zadnji put da ja znam je bilo 500kn

Evo baš na milijunašu o tome diskutiraju.

Za ove koji su nedavno bili: kolika je sad tarifa koja se stavlja u kuvertu na svadbama? Zadnji put da ja znam je bilo 500kn — Tvrdica McTvrdi

Vjecno pitanje na koje ne postoji univerzalan odgovor.

Zavisi kome ides, koliko si dobar s nekim.

Ako npr ides nekom iz blize rodbine uvijek ces dati vise. Kao i recimo nekome od najboljih frendova.
Dok npr ako ides nekome od prijatelja/poznanika, ili kolega na poslu, onda dajes neku ''standarniju'' tarifu.

500kn su pradavna vremena nekako, 100e je isto bilo dosta davno.
Nekako bih rekao da je 200e neki standard danas za neke poznanike/kolege/daljnje rodbine koje nisi vidio 10 godina.
Nekada je stolica bila 50e, danas je ispod 100 nemoguce naci, pa realno, skoro 150 moras dati samo da se pokrijes.
Tako da 200e je stolica + sitnica.

Jbt danas su stolice na krstitkama oko 100 eura, strasno nesto. Ni na krstitke ispod stoje ne mozes otici maltene :sweat:

Za ove koji su nedavno bili: kolika je sad tarifa koja se stavlja u kuvertu na svadbama? Zadnji put da ja znam je bilo 500kn — Tvrdica McTvrdi

Sad ti je darovanje bliže 500 eura nego 500 kuna. :sweat:

Ima neko za preporucit urara koji radi restauracije mehanickih automatskih satova. Imam jednu staru obiteljski cukicu koju bi volio malo osvijezit, a nisam siguran di tocno. Kog god pitam svi znaju samo urare koji mijenjaju baterije i remenje...

Mali, 9 godina, danas na razgovoru kod dječjeg psihoterapeuta. U tijeku međusobne konverzacije, mali je upita: "Kako se zove vaš muž?". Terapeutkinja odgovara: "Moj muž se zove Marko."
Mali: "A za koga navija?"
Terapeutkinja: "Navija za Dinamo."
...

Nakon 15-20 minuta razgovora, terapeutkinja mu kaže: "E sad kad smo se upoznali, hajde molim te, nacrtaj mi nešto što najviše voliš" (žena očekuje kako će mali nacrtati mamu, tatu, obitelj ili nešto slično).


Par minuta iza, mali predaje papir:


I još jadnom mužu nadoda ženino prezime. Koliko sam ponosan, toliko se pitam i je li sve ovo normalno.

Sretan Deseti Travanj